Isijanje

Plivam dok ne potonem, a kad potonem nastavim da ronim. Možda je cilj nadohvat ruke...

PostavioZoran Perić

Bog ti nikada ne da krila a da ti pre toga ne uzme noge, jer mnogi nikad ne bi poleteli bojeći se visine...

PostavioZoran Perić

Kad imaš roditelje imas krila...
Letiš visoko, daleko, lako.
A onda jedno krilo otpadne pa ne letiš tako lako, visoko ni daleko.
Kad otpadne i drugo krilo više nikad ne poletiš, samo nastaviš dalje.

PostavioZoran Perić

Vidiš kad god poželim da imam tu moć setim se njega, a on ne treba da bude kažnjen, jer ima dušu ume da svetli.
— Da svetli?
— Da, Vidiš ovu vatru?
Život čovekov nije ništa do iskra u plamenu
sveta. Mnogo njih sagori u plamenu i nikad se ne primeti. Tek se po neka odvaži na skok, proleti, zasvetli i ostavi trag u oku i sto je mrak crnji, ona je svetlija i jasniji je njen put. Ostane trag u oku još dugo pošto se ugasi. Ima njih i po danu, ali se slabije vide.
Čoveku je u mraku važnija jedna iskra nego hiljadu njih po danu. I uvek te iznenadi. Nikad ne znaš oda kle će izleteti ni ko će je stvoriti, ali ti drago da
si je video. Sve manje ih ima i sve je crnji mrak. Bilo bi bolje da se svi učimo svetlu.
— A ti, jesi li ti naučio?
— Moja iskra je skoro ugašena a ja nikad nisam imao dovoljno hrabrosti da se odvažim na skok. Zato me niko nije ni primetio. Uvek sam držao noge čvrsto na zemlji.

PostavioZoran Perić